Taj dan kada više nisi imao šta da kažeš nije imao vreme. Nije imao atmosferu uopšte. Možda je i negde bilo oblačka ili kiše, sunca, snega ili čega već ali to tebi nije bilo bitno. Vremena ima u svakom trenutku i čemu bilo kakva pažnja posvećena njemu?Taj dan kada si ti prestao da pričaš učinio je nešto baš veliko jer svi ljudi pričaju svaki dan. Ne dešava se da svaki čovek svaki dan prestane da priča.
Nije bilo moguće da si jednostvano presušio sa temama jer u svakom trenutku svakog čoveka postoji baš svakakvih tema o kojima bi mogao da priča sa svakojakim ljudima pa čak i sa sobom.
Tog dana kada si se čvrsto odlučio da prestaneš, nije bilo ni gladi, ni hrane, politike, novca, mira i nemira u svetu. Ništa se nije odnosilo na tebe i ništa te nije doticalo.
Tom danu, kobnom po tvoje reči, mogu da se zahvale svi oni koje bi te tvoje reči povredile i da preziru oni koji tvoje reči rado iščekuju.
Taj dan kada više nisi imao šta da kažeš desilo se nešto što te je ućutalo zauvek. Šta je to bilo? Da li smeš da podeliš?
Нема коментара:
Постави коментар