Pobuna

             Bio jednom jedan drveni brod. Oko njega bila je jedna luka. Debeli kapetan stojao je ispred broda pozdravljajući se sa posadom koja se ukrcava. Bio je sunčan i dobar dan za rekreativnu plovidbu. Picnuta aristokratija je to primetila i kako nije imala o čemu drugom da priča ona je sa ostalom aristokratijom baš o tome pričala. Fini neki ljudi.  Kada su se ukrcali, krenuli su polako- kako- jebem li ga. Kada su izašli iz luke i kada je sve oko broda bilo plavo i ravno aristokratija je počela da čačka nos.  Kapetan je skinuo svoje plastično oko i stavio povez, skinuo veštačku ruku i stavio kuku, skinuo lažnu nogu i stavio drvenu, skinuo strapon i navuko tange.  Izašao je na palubu i viknuo: "ARRR!". Jedan batler se upiškio od straha. Rekao je kako će oni od sada biti njegove sluge i kako će jedan po jedan dolaziti u njegovu kabinu  i donositi sve njihove stvari.Tako je i bilo. Jedna po jedna aristokratska stoka ulazila je na kolenima noseći vreće pune stvari dok je kapetan misilo kako bi  njegov pokojni otac bio ponosan kako je on napokon postao KAPITALISTA.  Tako se on tovio i tovio njihovim blagom dok nije naišla jedna devojka puna pobune i mržnje bez mnogo stvari- samo je imala jedan srebrni nož. Ušla je u kabinu, izvadila dugačak nož iz krpa. Rekla je "Ti truli nosorogu!  Zašto bih ti se klanjala kad je nas mnogo a ti si jedan?!" i svom snagom probila kapetana kroz srce. Kapetan ko da je od porculana. bio je prazan iznutra. Videvši da je u opasnosti kapetan je skočio u vodu, pretvorio se u hobotnicu i smrksao brod. A kako su umesto aristokratije sluge učile da plivaju, samo su one i preživele.
Glupa priča,zar ne?