Veče je. Devojčica plave kose i slatkog lica posmatrala je horizont na kraju mirnog grada gde se pružaju njive i brda koji se trenutno ne vide jer je mrak. Duva vetar. Toplo je. Poneka zvezda namiguje onako svojski, kako samo to ona ume. No, neke zvezde isuviše su nisko da bi namigivale. Isuviše su nisko da bi išta radile. Namigivale su jedna drugoj kao da su slale signale.
Sa druge strane pejzaša seljani su mirno spavali ne sluteći išta. Sanjali su kako opankom kroče na beton.
Jedan je buntovnik iz obližnjeg sela pobegao od kuće te večeri na svirku u ovom mirnom gradu. Uputio se kroz njive, kroz ovaj silan mrak.
Devojčica sa terase je posmatrala kako se kukuruzi vijore na vetru. Usput je primetila i neobično kretanje. I onda, na pola njive sinu bljesak, brzinom blica, jačinom hiljadu blica i kretanje prestade.
Sa druge strane brda uznemiriše se stoka. Seljani se probudiše, a s obzirom na miran kraj i pravac kretanja vetra devojčica je to čula. Najednom sve one preniske zvezde zasijaše kao reflektori. Prostirali su se čitave dužine ivice najvišeg brda. kako je vreme odmicalo zvuk uznemirene stoke je bio sve bliži. Jedan red bubašvaba dužine videokruga devojčice sa terase jurnu ka gradu. A pošto su i građani spavali ne beše ni jedna pometnja osim vriska daleko niz ulicu.
Nastade tajac.
Posle par minuta u kući na kilometar daleko, preko ravne njive začu se pucanj. Na svetlosti puške dovojčica sa terase ugledalala je stvora visokog možda dva metra, visokih tankih nogu, ruku do kolena i crvenkaste boje kako pada, ili joj se samo učinilo. Začu se vrisak i kao da je to bio znak - nastade opšti haos. Ljudi su istrčali na ulice. Žene su dovikivali imena svoje dece, muškarci uzalud pokušali da upale automobile, deca vrištala.
Devojčica sa terase je hitro potrčala ka sobi gde je odsedala, uzela već spakovan vojnički ranac koji je kupila na vašaru od jedne čudne babe, skotrljala se niz stepenice, probudila baku i deku i viknula im da beže čisto da se priključe opštem haosu. Na vratima im je rekla da će biti dobro i umakla svim pratećim pitanjima u kilometarsku mračnu baštu iza kuće u koju se niko nije usudio da uđe noću. Ne zastavši da skupi hrabrosti jer je znala da neće uspeti ona potrča betonskom stazicom kroz kilometar suvog povrća, preskoči ogradu i nastavila da zadnjom ulicom dok nije stigla do naseljenog dela jer je osećala da joj je strah za petama. Opšti haos proširio se i na zadnju ulicu. Devojčica sa terase osećala se sigurno među ljudima te je prestala da trči.
U Velikoj Plani buvljak je bio sredom a ovo se jelte, dešavalo u utorak naveče, devojčica sa terase je znala gde da pronađe onu čudnu baku s vašara.
Pokucavši na vrata automobila, ustade sa zadnjeg sedišta bakutaner kao iz groba i reče da je očekivala i pusti je u auto.
- Šta da radim? -upita devojčica s terase jer nije imala ideju.
- Ne znam. -slegnu ramenima bakuta koja je trebala da bude prvi trag.
Sa prednjeg, među silnom odećom izmigolji se čičica duge sede kose i duge sede brade.
- Alternativna umetnice! - uzviknu čiča kao da je video rod najrođeniji.
- Šta da radim?!- devojčica sa terase nije odustajala od svog pitanja.
- Veži se, polećemo! - reče čiča i da gas i oni su uzleteli.
Leteli su iznad Velike Plane i uspaničenog naroda. Nit' su znali kud lete nit' su znali zašto. Čiča je sedeo za volanom nakostrešiši oči u nadi da će videti nešto u ovom mraku. Devojčica sa terase je prevrtala po silnoj robi. Čudna baba je gurnula glavu kroz prozor i isplažila jezik kakvo kuče. Noć ih je odvela na Homoljskim planinama. Automobil se srušio na najviši vrh - Štubej. Nije bilo većih povreda pošto su već obukli onu vojničku odeću što je čudna bakica prodavala. Udarili su u električni stub i poispadali iz automobila sa sve robom.
- Šta sad? -upita devojčica sa terase.
- Pratite mene - reče neki/nešto visok dva metra, dugačkih nogu, ruku do kolena i crvenom kožom i gas maskom na licu.
- Deluje kao čovek od poverenja. - zaključi bakica.
I tako krenuše kroz mračnu planinsku šumu. Mesec je bio pun, a iz daljine se čulo zavijanje vukova. Bakica je pevušila hit Šerli Elis, dekica češljao svoju bradu a devojčica je držala za ruku čoveka od poverenja. Išli su oni tako kroz šumu dok se nešto ne ustruči da kaže:
-stoj!
Svi su stali. Čak i galop kopita koji je svo vreme išao iza njih.
Jednorog otvori usta i obasja goblina sa džakom detrdženta.
- Kupite ovaj ekonomični detrdžent sa mirisom morske svežine i dobićete gratis ovu tečnost za pranje sudova koji neguje vaše ruke.
- Uhu! Baš mi je to trebalo! - uskliknu čudna bakica i iz svoje torbice u obliku piraninih usta izvadi lišće nane i plati. Goblin sede na presrećnog jednoroga i odjuriše oni u mrak. Nastavivši oni dalje začu se ljigavo:
- Ložim se na tebe.
Sa njihove leve strane šporet je namigivao drvetu. Posle nekoliko sati hoda naiđoše na veli natpis "Resavska pećina", ispod njega je bila velika kamena rupa.
Нема коментара:
Постави коментар