Futurizam

                    
Bila jednom jedna budućnost. Budućnost u kojoj su ljudi trpeli posledice svih nas danas. Sve stare gluposti koje su trebale biti uništene kao homofobija, religija, rasizam i  patrijarht ustvari su jačale i bile dominantne. Netolerancija je bila tolko gusta pojava da je bila neprimetna. Ljudi su nazadovali.
                    Živeli su na dugačkim stubovima  sa platformama na vrhu gde su se nalazile kuće. Sav otpad bacali su dole. A dole nije bilo ničeg. Barem nikog nije zanimalo šta je dole. Teleskopi više nisu postojali jer nikog nije zanimalo šta je tamo daleko. Jedino što se nazitalo jeste dim. Oblaci su nestali. Jedino što je postojalo jeste dan i noć.
                    Ljudi su evoluirali. Nisu bili kao danas što su. Bili su predebeli, glupi, sa raznim izraslinama. Mišiću su postali kao nama što je danas slepo crevo- skoro beskorisni. Čemu, kada je tehnologija toliko napredovala da je dovoljno samo da postojiš. Nikoga nije interesovalo ništa osim kako da zaradi novac.
                    A onda se rodio jedan izrod. Devojčica koja je jedina bila radoznala u budućnosti. Tolko je želela da zna da je bila spremna da položi život za saznanja. Mnogo ju je mučilo šta se zapravo nalazilo dole. Kog god da je pitala - niko nije znao. Tolko se isfrustrirala da je od burke napravila padobran i skočila. Nije želela više da živi u tom trulom svetu. Padala je  ona veoma dugo. Ne mogu vam reći kolko jer vreme je prestalo da se meri jer nije bilo bitno.
Padala je kroz prašinu, smog i dim jako dugo. To je jedino što se zna o njoj.