Reality TV

              Sedeli su tako ona i on ne znajući šta će da rade u životu. Znate onu sliku, ona i on na starom trosedu, osvetleni šarenim lažama nekih trećih ljudi. Ko zna čemu je to dobro! Sede, gledaju, crkavaju od dosade, kao da su vezani olovnim okovima i da su im misli sazidane u zid. Ispiraju im se mozgovi a ne primećuju. Prolazi tako vreme i vreme. U svetu je rođen mali milion beba. Duplo više njih je umrlo, no to nije bitno, oni gledaju TV.

                 Programi su prolazili a ni oni sami nisu znali šta su gledali- mozak im je bio ispran. Odjednom pojavi se poznata slika: 

Nije to trjalao mnogo dugo, možda pola sata. Kada se vratio program - sve je bilo isto. Dok u sobu nije uleteo zmaj. Pre nego što će išta reći on je svoji zadahom, jelte, zapalio sveće i pobacao latice ruža po dnevnoj sobi, prigušio svetla i onda počeo da peva: 

Ona i on su se pogledali, ustali sa onog troseda. Bubice su počele da se razbežavaju kao no kad pomeriš ciglu posle dužeg vremena. Skuli su paučinu i prašinu sa sebe i seli za sto jer je mirisalo na hranu. Prošlo je mnogo od kad nisu jeli. Pantljičare su ima u stomacima umrle od dosade. Na postavljen sto Pera Ždera donosi sočne "al la spanać" pljeskavice. Prinese ih stolu i u dahu proguta. Ona i on podrignu.  Na zvuk poslednjeg tona podriga- kao da je bio ključna nota- slika se polako topila dok sve oko njih nije postalo belo, oni su držali noge na velikom CD-u prečnika njihovih visina. Ispod njih se prostraše kao crveni tepisi filmske trake koja se pružala u raznim smerovima:

  

Dodirnuvši jednu od njih CD je postao nestabilan. Traka je bila stabilna, stali su obema nogama na nju. Kada su to uradili, traka je počela da nestaje, oni su počeli da trče, da beže. Ko zna čemu beskrajno belo ništavilo vodi! Trčali su i trčali i nisu stajali - nisu smeli. Vremenom je belilo dobijalo boju, nakon dosta vremena pojavio se i oblik, flimska traka se postepeno pretvarala u put od žutih cigala:

Shvativši da ih ništavilo više ne juri, stali su da predahnu. Seli su ispod jednog drveta odma pored puta. Uzdihali i izdahali tako da bi im svaka haromnika pozavidela. Iz grma pored iskočio je klošar. Duplo veći od grma, pocepanog, svečanog, novog, prljavog odela, prljave brade do pasa i bele kose. Nakon što se oporavio jer kao da ga je nešto šoknulo uzvikao je: AND NOW FOR SOMETHING COMPLETELY DIFFERENT! I gigantska noga ga je pregazila:

U tom trenutku počinje haos. Sve što se ikada prigazivalo na TV-u i što će se ikada prikazivati stalo je na to jedno mesto. Ona i on su počeli da lude. Ma haos je zaista blaga reč. Nisu mogli da podnesu. Pokušali su da se ubiju više puta ali ne, TV je neuništiv. Pokušali su da pobegnu ali nije bilo izlaza. Nije im preostalo ništa drugo nego da prihvate stvari takve kakve jesu jer Mutare quod non possis ut natum est, feras! 

Da l´ da vas ostavite tako da se koprcate u haosu ili da vam ispričam heppy end?